Da se zamislimo

Zastrašujuća mapa sveta posle topljenja leda: Zbrisani London, Venecija, Holandija, Buenos Aires, Florida

Časopis “National Geographic” objavio je seriju mapa na kojima su prikazane katastrofalne posledice topljenja celokupnog ledenog pokrivača na Zemlji.

Evropa: Zbrisani London i Venecija, nestali Holandija i veći deo Danske, proširili se Crno i Kaspijsko more

Na našoj planeti ima oko 20 miliona kubnih kilometara leda koji je prevashodno koncentrisan na polovima i prekriva oko 10 odsto zemljine površine.

 

 

 

Naučnici veruju da će trebati oko 5.000 godina da se sav led na planeti istopi usled porasta temperatura, ali upozoravaju da je taj proces već započeo.
Geografska karta, objavljena na internet sajtu časopisa National Geographic prikazuje Zemlju onakvu kakva bi izgledala nakon potpunog topljenja leda i porasta nivoa mora od 65 metara.

 

Severna Amerika: Nestaju Atlantska obala i Florida, Kalifornijski zaliv se proteže iza San Dijega, koji nestaje

 


Svoju simulaciju, naučnici su zasnovali na znanjima o Eocenu, jednoj od epoha Paleogena, tokom koje je došlo do drastičnog porasta temperatura i do integralnog topljenja glečera na Zemlji.
Na mapi Zemlje kakva bi mogla da bude za 5.000 godina, Evropa je gotovo u celosti uništena. London, Venecija i cela današnja atlanstka obala bi nestali, zajedno sa Holandijom i Danskom.

 

Južna Amerika: Progutani Buenos Aires, urugvajska obala i Paragvaj

 


U Južnoj Americi, voda bi progutala Buenos Aires, urugvajsku obalu i Paragvaj, dok bi u Severnoj Americi ta sudbina zadesila Kaliforniju kao i čitav atlantski deo kontinenta.
Afrika bi bila relativno pošteđena, ali bi ogromna prostranstva crnog kontinenta bila nemoguća za život zbog previsokih temperatura. U Egiptu, Aleksandrija i Kairo bi nestali u vodama Sredozemnog mora.

 

Azija: Zbrisan jedan deo Kine i cela indijska obala

 


Na istoku Azije, jedan deo Kine, Bangladeša i cela indijska obala, u kojima danas živi oko 760 miliona ljudi, bili bi potpuno poplavljeni, a Australija bi izgubila celu svoju obalu gde trenutno živi 80 odsto njenog stanovništva.

 

Australija: Gubi celu svoju obalu

 


Tokom vekova, temperatura na Zemlji je porasla za pola stepena Celzijusa, izazvavši porast nivoa mora od 17 centimentara.

 

Afrika: Jedina pošteđena

 


Agencija za zaštitu životne okoline (EPA) saopštila je da smanjenje ledenog pokrivača zavisi od nekoliko faktora, kao što su visoke koncentracije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi i prirodni klimatski procesi.

 

 

Genetski modifikovana hrana

Grinpis objavio: Spisak hrane, slatkiša i pića sa GMO!

Poštovani građani, široj javnosti je uskraćeno pravo da sazna sve o GMO sastojcima u lancu ishrane, a samim tim potrošači nemaju predstavu kako da izbegnu kupovinu ovih proizvoda, uprkos tome što u pojedinim zemljama postoji obaveza njihovog obeležavanja.

35.1K 133Share15

Grinpis objavio: Spisak hrane, slatkiša i pića sa GMO!
Najpoznatija svetska ekološka organizacija Grinpis napravila je spisak prehrambenih proizvoda koji u sebi sadrže genetski modifikovane sastojke (GMO), a isto tako postavili su i popis Ne–GMO kompanija.
Među proizvodima nalaze se neke od najpoznatijih vrsta napitaka, slatkiša i namirnica koje se prodaju i na našim prostorima.

Genetski inženjering omogućava naučnicima da stvore biljke, životinje i mikroorganizme manipulacijom gena na način koji menja strukturu prirodnih stvari. Ovi genetski modifikovani organizmi (GMO) mogu da se rašire i van svog nameravanog staništa i ukrste sa prirodnim organizmima, čime se zagađuje čisto okruženje.

Usled toga, buduće generacije razvijaće se u nepredvidivom i nekontrolisanom pravcu.

Zbog poslovnih interesa, široj javnosti je uskraćeno pravo da sazna sve o GMO sastojcima u lancu ishrane, a samim tim potrošači nemaju predstavu kako da izbegnu kupovinu ovih proizvoda, uprkos tome što u pojedinim zemljama postoji obaveza njihovog obeležavanja.

Ovako izgleda deo Grinspisove lista proizvoda koji u sebi sadrže GMO:

1 – “Snickers”
2 – “Campbell” supe
3 – Pirinač “Uncle Bens”
4 – Čaj “Lipton”
5 – “M & M”
6 – “Twix”
7 – “Milky Way”
8 – “Cadbury” čokolada
9 – “Ferrero Roche”
10 – “Nestle” čokolada
11 – Čokoladni napitak “Nesquick”
12 – “Coca–Cola”
13 – “Sprite”, “Fanta”
14 – “Pepsi–Cola”
15 – “7 Up”
16 – “Knorr” sosovi
17 – Keks “Parmalat”
18 – “Hellman ‘s” začini, majonezi, sosovi
20 – “Heinz” začini, majonezi, umaci
21 – Dečiji napitak “Nestle”
22 – “Hipp” kašice za bebe
23 – “Abbot Labs Similac” (mleko u prahu za bebe)
24 – “Danone” jogurt, kefir, sir, dečji napitak
25 – “McDonalds”
26 – “Kraft” čokolade, čips, kafa, dečji napitak
27 – “Heinz Foods” kečap, sosovi
28 – dečji napitak, proizvodi “Delma Unilever”

Pogledajte listu svih kompanija koje narod širom planete truju GMO sastojcima, ali i onih čiji proizvodi ne sadrže ove štetne elemente u Grinpisovom vodiču „Kako da izbegnete GMO hranu

– See more at: http://www.nadlanu.com/pocetna/info/drustvo/Grinpis-objavio-Spisak-hrane-slatkisa-i-pica-sa-GMO.a-186515.295.html#sthash.I4VAhHBh.dpuf

Strašno

Preko 300 slonova uginulo od trovanja cijanidom u Zimbabveu

Preko 300 slonova i drugih životinja uginulo je od trovanja cijanidom u najvećem rezervatu u Zimbabveu, a grupe za zaštitu životinja osuđuju vlast da štiti glavne krivce koji stoje iza velike akcije.
Ubijaju slonove radi kljova.Trovanje velikog broja životinja u Zimbabveu traje već mesecima, a vlasti su sa istragom krenule tek u septembru:
преузимање (1)

– U julu je oko 300 slonova umrlo od trovanja cijanidom, a pronašla ih je grupa lovaca koji su nadletali to područje – izjavio je Džoni Rodrigez, predsednik udruženja za konzervaciju prirodne sredine u Zimbabveu.

Osim slonova, na isti način je ubijen i veliki broj lavova, hijena i kučića, a Rodrigez je optužio vlasti da ne rade dovoljno kako bi otkrile pravu istinu iza velikog broja trovanja.

Povezane vesti:

Četiri lovokradice su privedene i optužene na po 15 i više godina zatvora, ali Rodrigez ističe da je ceo slučaj veći od toga:

– Radi se o velikom zataškavanju. Ljudi koji su uhapšeni su male ribe, dok su pravi krivci i dalje nedodirljvi. Među njima su političari i moćni biznismeni – rekao je Rodrigez.

Najveći rezervat u Zimbabveu, koji se prostire na oko 14.650 kvadratnih kilometara čuva samo 50 rendžera, a uprkos zabrani međunarodne trgovine slonovačom iz 1989, procenjuje se da kroz crno tržište slonovih kljova godišnje prođe preko 10 milijardi dolara.

Populacija afričkih slonova je sredinom 20. veka brojala milione, a nekontrolisanim lovom se do kraja 1980-ih spustila na samo 600.000.

Značaj biljaka u ishrani čoveka

Značaj biljaka u ishrani čoveka

Značaj biljaka  u ishrani čoveka

Povrće je oduvek igralo značajnu ulogu u životu čoveka. Još je slavni grčki lekar Hipokrat, pre dve hiljade godina  rekao:“Hrana treba da bude lek, a lek-hrana.“sr.wikipedia.org

Veći deo povrtarskih biljaka ljudima je bio poznat još pre 4000-5000 godina.

Otkrićem Amerike dospelo je u Evropu mnogo vrsta voća i povrća: krompir, paradajz, tikvice, boranija, kikiriki, orah, ananas…

images (2)

Značaj povrća u ishrani dugo je potcenjivan. U novije vreme otkrivena je uloga vitamina i  mineralnih soli, važnih u ishrani, pa su ljudi počeli da koriste voće i povrće u značajnijoj meri. Danas je poznato da se u voću i povrću nalazi biološki važan kompleks matreija koje organizam ne može da obezbedi iz drugih prehrambenih namirnica kao što su meso, testenina, razna peciva itd.

imagesпреузимањеimages (1) Povrće sadrži vitamine i mineralne soli. Niska energetska vrednost povrća ogleda se u izuzetno malim količinama masti i značajnim količinama ugljenih hidrata i belančevina https://sr.wikipedia.org/wiki/

U povrću je prisutan kompleks šećera: glukoze, fruktoze i saharoze. Važan deo povrća su i celuloza, organske kiseline, eterična ulja.

Svakodnevno korišćenje povrća u ljudskoj ishrani predstavlja čovekovu životnu potrebu. Povrće u svom sastavu sadrži puno hranljivih materija neophodnih za zdravlje, a to su vitamini, mineralne soli,organske kiseline…www.zdravaishrana.net/

Povrće

U povrću se nalaze razne hranjive materije koje organizam ne može da obezbedi iz drugih namirnica. Povrće je bogato mineralima, vitaminima, mineralnim solima, ugljenim hidratima. Povrće je siromašno belančevinama i skoro da i ne sadrži masti.

U povrću ima najviše vitamina C (paprika, kupus, spanać, kelj, keleraba,krompir, lisnato povrće)

Svakodnevno korišćenje povrća u ishrani, naročito sirovog, je važna ž(ivotna potreba.

Neko povrće je lekovito: beli luk, ren, paprika, plavi patlidžan, peršun itd.

images (3)images (4)

neverovatne cinjenice o nasem telu

10 neverovatnih činjenica o ljudskom telu

4. oktobar 2013. 22:17 · 2 komentara
Share Button

Ljudsko telo

Naše telo može zapanjujuće stvari. Njihov spisak je dug, ali evo 10 činjenica o njemu koje najverovatnije još ne znate.

1. Svaki dodatni kilogram telesne težine prisiljava telo da formira oko 20 km novih krvnih sudova

Kada to znamo, nije teško razumeti vezu između gojaznosti i srčanih oboljenja. Najveći deo ovih krvnih sudova predstavljaju sićušni kapilari, ali tu su i male vene i arterije.

Dobra vest je da stvar funkcioniše i u obrnutom pravcu: ako izgubite kilogram telesne težine, vaše telo će blokirati i apsorbovati krvne sudove koji mu više nisu potrebni.

2. U svakom trenutku verovatno dišete samo kroz jednu nozdrvu

Ovo važi za 85 odsto ljudi. Ono što je posebno zanimljivo jeste da se nozdrve automatski smenjuju na svaka četiri sata, otprilike.

Disanje kroz različite nozdrve ima različito dejstvo na telo. Desna nozdrva, recimo, povećava nivo glukoze u krvi i čini da koristimo više kiseonika, a takođe i stimuliše levu (logičku) stranu našeg mozga, dok disanje kroz levu nozdrvu stimuliše desnu (kreativnu) stranu mozga, što može i namerno da se iskoristi, ukoliko nam je potrebno.

3. Zdravo je jesti sline?!

Nosna sluz, poznatija kao sline, filtrira zagađivače iz vazduha, pa se dugo smatralo da je nije zdravo jesti. Ali, najnovije studije pokazuju da to zapravo jača imunološki sistem time što u organizam uvodi male količine ovih zagađivača i obučava telo da ih prepoznaje i da se protiv njih bori.

Većina odraslih ljudi takvu aktivnost smatrala odvratnom, ali svi to nesvesno već radimo jer se dobar deo nakupljene nosne sluzi automatski usmerava unazad, u grlo, odakle je gutamo.

4. Žene vide više boja nego muškarci

Polovina žena ima četiri tipa receptopra za boje, ili iodiopsina, umesto uobičajena tri, koliko imaju ostale žene i muškarci. Kada gledaju dugu, ljudi sa tri receptora vide 7 duginih boja, a oni sa 4 oko 10.

Razlog je taj što se receptori za crvenu i zelenu boju nalaze na hromozomu X (ima ga samo ženski pol), a oni za plavu na Y. Ako su receptori za crvenu i zelenu boju malo pomereni, to omogućava viđenje većeg dijapazona boja, a kod malog broja žena javlja se čak i peti receptor za boje. Sa druge strane, slepilo za boje (daltonizam) mnogo je češće kod muškaraca.

5. Postoji razlog zbog kog zaboravljamo zašto smo ušli u prostoriju

Svima nam se ponakad desilo da ušavši u prostoriju zaboravimo zašto smo tu uopšte došli; a svi smo, verovatno, primetili i da toga često ponovo možemo da se setim ako izađemo na ista vrata.

Francuski istraživači su ustanovili da ispitanici zadati lak zadatak tri puta češće zaboravljaju ako su pre njegovog izvršenja prošli kroz vrata neke prostorije nego ako nisu, a razlog, kako su zaključili, leži u tome što naš mozak vrata doživljava kao “granicu događaja” i smatra da su odluke donesene u nekoj prostoriji “pohranjene” u njoj kada je napustimo.

Zbog toga ponovo možemo da ih se setimo ako se u tu prostoriju vratimo.

 

6. Rana posuta šećerom lakše zarasta

Znate za izreku o dosipanju soli na ranu? Sa šećerom je druga priča. Afrički iscelitelji već generacijama na rane stavljaju zdrobljenu šećernu trsku: bolničar Mzers Mirandu, koji je odrastao posmatrajući oca kako to radi, bio je zapanjen kada je video da na zapadu ne postoji ta praksa.

Sproveo je studiju na većem broju pacijenata sa teškim povredama, čirevima i amputacijama, i ustanovio da šećer ublažava bol i ubija bakterije koje mogu da uspore zarastanje rana. Šećer je higroskopan, što znači da prirodno upija vodu koja je bakterijama neophodna za opstanak, a i mnogo je jeftiniji od modernih antibiotika.

Zbog toga, sledeći put kad se posečete pospite ranu šećerom pre nego što stavite hanzaplast.

7. Uoči povraćanja luči se više pljuvačke

U pitanju je automatski telesni refleks, koji ima za cilj da zaštiti grlo, usta i zube. Želudačna kiselina je vrlo jaka, toliko da bi bez zaštitnog zida želuca mogla u njemu da progrize rupu.

Grlo i usta, međutim, nemaju ovu zaštitnu oblogu, pa zato pljuvačka pomaže da se kiselina razblaži i ispere, a u izvesnoj meri je čak i neutrališe.

8. Usamljenost pričinjava fizički bol

U eksperimentu u kom je mozak ispitanika skeniran tokom kompjuterske igrice koja je imala za cilj da kod njih izazove osećaj isključenosti i odbačnsoti, istraživači sa Univerziteta Kalifornija ustanovili su da se osećanje usamljenosti zapravo obrađuje u prednjem singularnom korteksu, istom delu mozga kao i fizički bol.

To ujedno objašnjava i zbog čega je čovekova želja da se uklopi u grupu i ima društvo toliko jaka, a naučnici se nadaju da će moći da posluži i u lečenju nekih oblika depresije.

9. U našim crevima se nalazi drugi mozak

Pa, bar na neki način. Od ezofagusa do anusa, u crevima se nalazi oko 100 miliona neurona, više nego u kičmenom stubu, i to je u nauci poznato kao unutrašnji nervni sistem. Ovaj “drugi mozak” nije sposoban za svesno mišljenje i uglavnom je zadužen za varenje hrane, ali to nije sve.

Ako ste nekad osetili “leptiriće u stomaku”, ili ste lošu vest doživeli “kao udarac u stomak”, to je izazvao upravo ovaj nervni sistem. On igra određenu ulogu i u nastanku našeg opšteg raspoloženja, zbog čega neke vrste hrane mogu da nam promene raspoloženje, dok loša osećanja i situacije često čine da izgubimo apetit.

10. Ljudi su jedini sisari koji ne mogu istovremeno da gutaju i dišu

Svi ostali sisari, i mnoge druge životinje koje nisu sisari, mogu da dišu dok jedu: To su u stanju i ljudske bebe, što im omogućava da dišu dok sisaju.

Ovu sposobnost gubimo oko 9. meseca, kada nam se glasne žice tokom razvoja spuštaju. Kod ljudske dece i odraslih glasne žice leže nauobičajeno nisko u poređenju sa ostalim životinjama.

To im omogućava mnogo bolji zvuk i rezonantnost, zbog čega smo u stanju da proizvedemo širi dijapazon glasova, od kojih se sastoji naš govor.